Novosađanin Lazar Vukadinov posetio je nedavno deset najstarijih ćevabdžinica na Baščaršiji i posle tog neobičnog hodočašća promenio prezime dodajući prefiks „Šiš“, kao prvi gastronomski hodočasnik na ovim prostorima.
Šiš-Vukadinov je na ideju, kaže, došao kada je njegov komšija Dejan Hadži Goljevački, biznismen, promenio prezime posle hodočašća u Jerusalimu.
– Komšija Deja je oduvek morao da se ističe. Ajd’ što je oženio devojku od Erdeljanovih, ajd’ što je kupio stan na Limanu 2, bukvalno pored Štranda. Nego je sad još postao „Hadži“. I još ponosno nakačio na onu tablu s imenom firme u kojoj je direktor. Eto, bilo mi je malo krivo što nemam i ja neku tako iskrenu i bitnu titulu. Da dođem među ljude pa pružim ruku i kažem „Dobar dan. Hadži.“. Ili na primer „Dobar dan – Vukadinov. Hadži-Vukadinov“. To me je nagnalo da razmišljam o hodočašću – iskren je Lazar.
Međutim, kako po sopstvenom priznanju „nikad nije bio veliki vernik“, a želeo je da sve bude iskreno, razmislio je o tome šta je za njega toliko važno, gotovo religijski.
– I shvatio sam. Ćevapi su za mene svetinja. A od „sarajevskog“ – boljeg nema! Čast Banjalučanima što prave one lepe male slepljene. Čast i gastarbajterima što po Beču prodaju strancima one mnogo ukusne sa vegetom i ajvarom. Pa i našim domaćicama što umese ćevap velik kao pola oklagije. Ali za mene je pravi ćevap samo jedan. Rešio sam da napravim gurmansko hodočašće i posetim deset najstarijih ćevabdžinica u Baščaršiji. Trajalo je, bogami, pet dana, dok sam sve lepo obišao, upoznao ljude, izgustirao sve kako valja i mogu sa ponosom da kažem da sam oplemenio telo i dušu. Odmah sam otišao kod matičara i podneo zahtev za promenu prezimena – ponosno kaže Šiš-Vukadinov.
Vojvođanski gastro-hodočasnik planira i otvaranje specijalizovane turističke agencije, koja će nuditi ovu opciju svim iskrenim poklonicima poznate „špecije“, ali i formiranje posebne komisije koja će dodeljivati počasnu titulu „Šiš“.
